1. Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

Првим речима Символа вере недвосмислено исповедамо веру у једнога Бога. Других богова нема и никада их није било. Он је једини Творац целе васионе, свега видљивог, доступног нашим чулима, и невидљивог, попут бестелесних духова. Ништа у свету, осим зла, није ван Његовог стварања.

2. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало.

Овде, као и касније у речима о Светом Духу, исповедамо да је Бог један по суштини, а тројичан по Лицима. Једини Бог открио се као Тројица: Отац, Син и Свети Дух. Овим чланом признајемо божанство Исуса Христа, Сина Божијег, друге Ипостаси Свете Тројице. Он није само велики учитељ или пророк. Син Божији има исту природу и суштину са Оцем и од Њега се рађа пре свих векова, пре почетка времена. Рађа се, а није створен. „Кроз Кога је све постало“ значи да је Отац све створио Својим Сином. У православном богословљу Син се назива и Логосом, Речју Божијом. Управо Речју Бог ствара свет.

3. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек.

Исус Христос је Бог Који је из љубави према људима, да их ослободи власти греха, смирио Себе и постао човек. По благовести архангела Гаврила Богородици о рођењу Спаситеља (Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те), Он се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије. Рођен као сви људи, имао је људске потребе: глад, жеђ, потребу за одмором. По речима светих отаца, био је у свему сличан нама осим у греху. У Њему су сједињене божанска и људска природа. Он је истинити Бог и савршени човек.

4–5. И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен. И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму.

Многи у Израиљу очекивали су Месију који ће их ослободити римске власти. Месија је дошао, а људи су Га распели. Исус није донео политичку независност, већ много више: животом, страдањем и смрћу на Крсту искупио је прародитељски грех и отворио људима спасење душе и вечни живот у Царству небеском. Распет је, умро и погребен у пећини док је римски управитељ Јудеје био Понтије Пилат. Трећег дана је васкрсао.

6. И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца.

Четрдесетог дана после Васкрсења Христос се вазнео на небеса и, како сликовито сведочи Јеванђеље, сео са десне стране Бога Оца. Људска природа, преображена Васкрсењем, уведена је у тајну Божијег живота. Од тада сваки човек може да се приближи Небеском Оцу и постане сличан Богу, као што је Бог постао сличан нама. Како? Животом по Јеванђељу, испуњавањем заповести и учешћем у црквеном животу и Светим тајнама. Бог види човекове намере и труд, подржава га и дарује му благодат.

7. И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

Једнога дана, који зна само Бог, Христос ће се вратити на земљу. То је Други долазак. Потом ће бити Страшни суд, пред којим ће стати и живи и умрли, јер је људска душа бесмртна. Тада ће наступити Царство Божије које никада неће престати.

8. И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

Овде је реч о трећој Ипостаси Свете Тројице, Светоме Духу. Исповедамо да верујемо у Њега, поклањамо Му се и славимо Га као Оца и Сина. Старозаветни пророци говорили су надахнути Светим Духом. Његово лично својство, по којем се разликује од Оца и Сина, јесте исхођење од Оца. Исус Христос каже: А када дође Утешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене (Јн. 15:26). Свети Дух се назива Утешитељем јер испуњава људске душе миром, спокојством и блаженством.

9. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Црква је богочовечански организам: чине је људи, али јој је глава Сам Исус Христос и у њој делује Свети Дух. Она је света не зато што су хришћани без грешака и заблуда, већ зато што, упркос њима, Бог остаје у Цркви. Саборност означава њено јединство. Како је писао свети Филарет Московски, Црква „није ограничена местом, временом ни народом, већ обухвата истински верујуће свих земаља, времена и народа“. Апостолска је јер су апостоли, најближи Христови ученици, били на почетку њеног историјског постојања. У Цркви се чува апостолско прејемство: вера примљена од апостола и предавање благодати свештенства кроз рукоположење. Тако сваки рукоположени клирик има као духовног претходника неког од дванаест Христових апостола.

10. Исповедам једно Крштење за опроштење грехова.

Овде потврђујемо веру у Свету тајну Крштења као духовно рођење. Примивши Крштење, човек почиње нови хришћански живот. Оно се врши само једном и у њему се опраштају сви раније учињени греси. Човек доживљава ново, духовно рођење.

11–12. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин.

Хришћанство учи да ће на крају времена сви умрли васкрснути. То је толико важно да апостол Павле пише: Ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао… Онда и они који уснуше у Христу пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи (1 Кор. 15:13,18–19). На крају Символа вере поново се окрећемо времену после Другог доласка и Страшног суда. Не бојимо га се, већ очекујемо и желимо његов долазак.